Pozitivni su efekti vitamina, oligoelemenata, produkata belančevina, masti i ugljenih hidrata koji hraneći ali i usmeravajaći metabolizam organizma, često štite organizam i unapređuju reaktivnost imunskog sistema. Posebno značajno mesto imaju probiotske bakterije koje u digestivnom traktu igraju višestruku ulogu, a koje označavamo zajedničkim imenom mikrobiota.

Poslednjih godina se sve više proučavaju različite probiotske bakterije i njihov uticaj. Posebno mesto zauzimaju imunomodulatorni sojevi korisnih bakterija koje su sadržane u preparatu Imunolak. Ova kombinacija korisnih bakterija smanjuje propustljivosti crevnog epitela, ali i svih ostalih epitela. Izuzetan je imunoregulatorni potencijal ovih probiotskih bakterija: indukuju toleranciju na hranu koju jedemo, potenciraju zaštitu od bakterija i virusa, ali i smanjuju zapaljenjski proces koji je često koban jer doprinosi velikom stradanju naših ćelija.

Primena Imunolaka u praksi je pokazala potencijal bržeg izlečenja i ređeg razboljevanja dece od različitih patogena, posebno virusnih infekcija. Smanjuju se ili nestaju alergijske reakcije, a nije zanemarljiv ni efekat kod autoimunskih bolesti, posebno kada se uklone štetni elementi iz hrane koji oštećuju naša creva. U svim tim situacijama se smanjuje intenzitet zapaljenjske reakcije, koji je često prekoračen i koji uz direktne antimikrobne mogućnosti najčešće rešava problem zapaljenja korigujući reaktivnost imunskog sistema.

U prevenciji razboljevanja od virusa SARS-CoV-2, svakako su najznačajnije mere socijalne izolacije, nošenje maski i rukavica. Smanjenje propustljivosti epitela primenom probiotika poput Imunolaka kao i antivirusni efekti vitamina D, kao i antioksidantni efekti vitamina C, E, cinka i selena mogu biti vrlo komplemetarni u toj zaštiti i značajno umanjiti šansu inficiranja i intenzitet preteranog odgovora imunskog sistema. Nije lako uputiti ljude da primenjuju jednostavna sredstva zaštite jer se uglavnom očekuje da sofisticirani lekovi i postupci, koji ne zavise od samog čoveka, reše problem. U vreme kada su ljudi masovno umirali od tuberkuloze i kada nisu postojali lekovi za njeno lečenje, neko se setio da napravi sanatorijume na planinama pa da obezbedi sunčanje bolesnicima i vitamin D, spomenik tome je i roman “Čarobni breg“ Tomasa Mana.

Ljudski život je deo prirode i šireg okruženja i ma koliko mi imali dobar sistem prepoznavanja simptoma i dijagnoza i razvijenu medicinu uz specifične lekove, ispružena ruka prirode nas neće nikada razočarati ako imamo smisla da je osetimo i prepoznamo.