fbpx

Za očuvanje dobrog zdravlja izuzetno je važno da imunološki sistem bude u stanju da efikasno ukloni patogene (bakterije, viruse, gljivice ili njihove toksine), a da istovremeno uspostavi oralnu toleranciju na proteine iz hrane (antigene).

IMUNOLAK je upravo osmišljen da pomogne uspostavljanju ravnoteže u imunološkom odgovoru, kako uspostavljanju tokom sazrevanja tako i u vraćanju izgubljene ravnoteže.

Uzroci narušene ravnoteže organizma

Alergične i hronične zapaljenske bolesti koje se mogu razviti i kao posledica narušene ravnoteže imunološkog sistema su brojne:

• Alergijske manifestacije na koži:

atopijski dermatitis, kontaktni dermatitis, opadanje kose, alopetia areata, gljivične infekcije.

• Alergijske manifestacije na respiratornim organima:

atopijski rinitis, astma.

• Alergijske manifestacije u digestivnom traktu:

alrgijske reakcije na hranu, intolerancija na hranu, funkcionalni poremećaji digestivnog trakta.

• Zapaljenske bolesti digestivnog trakta:

iritabilni kolon, ulcerozni kolitis, Kronova bolest, autoimuni hepatitis, bilijarna ciroza, holecistitis kalkuloza, pankreatitis.

• Zapaljenske bolesti zglobova i sinovljalnih membrana:

giht, artritis, reaktivni sinovitis, reumatoidni artritis.

• Imunski poremećaj hemopoetskog sistema:

sekundarne anemije, leukopenijae, trombocitopenije.

• Oboljenje bubrega i mokraćnih puteva:

glomerulonefritis, ponovljene infekcije mokraćnih puteva, diskinezija mokraćne bešike.

• Oboljenje endokrinog sistema:

dijabetes, poremečaj štitaste žlezde, policistcistični jajnici, autoimune bolesti tireoide, gojaznost.

• Oboljenje centralnog nervnog sistema:

autizam, multipla skleroza, Parkinsonova bolest, stanja depresike.

• Oboljenje krvnih sudova:

vaskulitis, bolesti endotela (ateroskleroya)purpura Henoch Schonlein.

• Bolesti srca:

miokarditis, koronartist (zapaljenje srčanih arterija), kardiomiopatije, perikarditis (zapaljenje srčanih ovojnica), aritmije.

Reakcija našeg imunološkog sistema

Sagledavajući čoveka kao celinu i primenjujući znanja iz imunologije, moguće je preventirati, pa čak i lečiti bolesti i stanja poput smanjenje otpornosti, učestalih infekcija, hroničnih inflamanacija, alergija, autoimunskih degenerativnih bolesti.

Kako?

Odgovor je: Uticajem na indukciju oralne tolerancije i promenom narušenog stanja crevne flore, tačnije mikrobiote.

Šta je oralna tolerancija?

Hrana sadrži organizmu strane proteine koji mogu izazvati alergijsku ili zapaljensku reakciju. Iz tog razloga se deci u najmlađem uzrastu hrana vodi postepeno kako bi organizam mogao da nauči da ne reaguje na protein iz hrane. Taj proces se naziva razvoj oralne tolerancije koja je od izuzetnog značaja za normalan metabolizam i adekvatno reagovanje imunološkog (imunskog) sistema.

Sa druge strane, naš imunološki sistem mora reagovati adekvatno na proteine izazivača bolesti (bakterije, virusi i gljivice) da bismo očuvali zdravlje i otpornost prema infekcijama.

Kad su ove dve naizgled suprotstavljene funkcije imunološkog sistema u ravnoteži, tada imamo zaštitu od patogena (izazivača bolesti) ali i toleranciju na sastojke hrane.U tom slučaju možemo reći  da su ispunjeni preduslovi za:

– dobro zdravlje

– otpornost prema infekcijama uz odsustvo alergijskih reakcija ili manifestacija bolesti.

Ukoliko pak dođe do disbalansa ili poremećaja ravnoteže u imunološkom sistemu, npr. ako naš imunološki sistem prepozna proteine iz hrane kao da su izazivači bolesti (bakterije, virusi ili gljivice) započeće razvoj alergijskih bolesti i/ili hroničnih inflamatornih bolesti.

Takođe, ako imunološki sistem ne prepozna i ne reaguje na bakterije, kao što bi trebalo da ne reaguje na proteine iz hrane, kao posledicu možemo imati povećanu sklonost ka infekcijama, odnosno čestu pojavu upornih infekcija koje se stalno vraćaju.